Krećem tragom priče da je na obali Dunava kod Begeča postojalo rimsko utvrđenje Castellum Onarginum, sa pristaništem za dunavsku flotu. Baš negde u blizini naše male hybrid art kolonije. Ne znam tačnu lokaciju arheološkog nalazišta. Valja mi pronaći ga sam.
—
Izlazim na dunavac i skrećem levo.
—
Nailazim na prvi sumnjivi znak: mali nasip u koritu reke. Možda je ovo trag rimskog pristaništa?
—
Gledam sa druge strane, prema selu, ali ne vidim nikakve prateće geomorfne zanimljivosti.
—
Niti dalje niz dolmu prema Futogu. Nema tragova.
—
Silazim do vode...
—
...pored rimskog sidrišta...
—
...da bih osmotrio mali nasip sa druge strane.
—
To je ova mala humka zemlje na kojoj je niklo drveće. Pitam se da li bih naišao na zidane tragove kada bih uklonio vegetaciju.
—
Pod nogama u travi osećam kamenje. Bar ih tako mogu primetiti, kad se već ne vide od trave.
—
Meni ovo liči na rimski beton.
—
A evo i komada keramike. Dokaz da je nasip ustvari zidan?
—
Moj nasip se proteže nekih petnaestak metara, paralelno uz dolmu.
—
Osvojio sam vrh nasipa.
—
Pogled sa nasipa prema Dunavu. Moj nasip je visok jedva metar.
—
A na vrhu staro deblo.
—
Da li zaista stojim na odbrambenom šancu rimskog pristaništa?
—
Gledam sa malog nasipa prema dolmi, koja je viša. Tamo negde bi trebalo da se nalazi mesto castelluma.
—
Pod nogama se opet nešto pomalja.
—
Ovog puta neka lobanja. Psa? Rimskog?
—
Ali ništa više od toga.
—
U okolini mi je sve nešto sumnjivo...
—
... ali toliko dražesno da puštam prvi album od Lou Rhodes sa telefona.
—
Novo iznenađenje: u produžetku malog nasipa se nalazi krateroidno četvrtasto brdašce. Deluje mi kao da je ovo bila osnova neke kule.
—
Derani i bećari ovde lože vatru. Rimskim ostacima!
—
Ovaj kamen iz tog ognjišta mi definitivno izgleda kao da je rimskom rukom tesan.
—
Idem dalje. Poslednji pogled na moj nasip. Moraću ga jednom dodatno istražiti.
—
Među pecarošima, u senci, isijava samo ovaj veliki kamen.
—
Verovatno je i on bitan. Stub pristaništa? Lepo od njega što se pojavio u tami.
—
Kladim se da ovaj dunavac krije mnoge tajne. Pecaroši ih sigurno znaju.
—
Idem dalje dolmom prema zapadu, ka Begečkoj jami: ka novoj misteriji.
—
Naime,
—
...čuo sam priču u kampu da je na mestu Jame postojalo staro selo Begeč, koje je iz nekog razloga potonulo i stvorila se jama. Jedini trag koji se od starog sela može danas videti jeste toranj stare crkve, koji se pomalja iz vode Jame pri niskom vodostaju.
—
Silazim sa dolme prema Jami.
—
Nadam se da je vodostaj nizak i da ću ugledati neke tragove starog zvonika.
—
Razdragani izletnici ni ne slute šta se u vodi krije.
—
Na putu do otkirća otkrivam idilično vikend naselje.
—
Ima zanimljivih kuća.
—
Sve me podseća na prizor ulice iz Očajnih domaćica. Svaki kraj krije svoje tajne. Garant ovi vikendaši znaju nešto o crkvi u vodi, a ćute o tome.
—
Ovo mora biti put prema Brašinoj čardi. Moram malo zaviriti.
—
Opet obasjan premet u sred tame: čudesno-šumska klupa.
—
Sumnjivo, sumnjivo...
—
Dakle, ovo je Jama. U pozadini su banoštorske padine Fruške gore. Ali nigde ne vidim da neki toranj viri iz vode.
—
Nešto se ipak pomalja. Onaj trag u sred vode mi je sumnjiv.
—
Bliže ga osmatram. Pa ovo mora biti mesto stare crkve! Baš tamo gde se javljaju turbulencije u vodi, zbog kojih gledajući sa obale površina ima drugačiju teksturu.
Što se mene tiče, misteriju sam rešio, toranj sam pronašao. Sada ću još malo da oblizaim kraj, čisto zbog lepote trenutka.
—
Opet neka čarda.
—
Obilazim Jamu sa druge strane. Ni ovde nema više nikakvih tragova starih struktura.
—
Dolma dalje vodi prema Gložanu i Čelarevu, u pravu zapada. Tamo su pronađeni ostaci hazarske kulture, ali to mi je već suviše trash da istražujem.
—
Kuće pored crpne stanice i obelisk koji meri nivo vode. Odavde vodi poljski put nazad do Begeča. Video sam na topografskoj karti ranije.
—
Čuje se kako ovce masovno žvaću travu.
—
Toliko o misterijama za danas.
—
Za kraj: na putu do sela nailazim na polje šargarepa. Čini mi se da su šargarepe.
—
Na ulazu u selo se nalazi groblje. Taman ga otkrivam dok zalazi sunce.
***
Nastavak priče:
Nakon kampa sam pohitao u Maticu da pronađem sve što ima o begečkom lokalitetu. Nije mnogo istraživan, ali neke od mojih pretpostavki sa terena su se ispostavile osnovanima:
- Teren iznad mog malog nasipa je zaista centralni lokalitet Castelluma. Čak su tu locirani i neki temeljni ostaci zidova i kružne kule, ali ja ih nisam mogao uočiti zbog drveća.
- Sam mali nasip koji sam otrkio nije nigde u literaturi zabeležen. Možda sam ga zaista ja prvi uočio kao mogući lokalitet neke stare strukture.
- Uzvodno uz reku, kod onog velikog belog kamena na kog sam naišao, otrkiveni su potporni stubovi pristaništa, na samoj obali. Možda je taj kamen isto jedan od njih.
- Lokalitet oko Jame, pored crpne stanice, se i dalje zove Staro selo. Nema pomena o tačnoj lokaciji crkve u vodi.
- Na poljskom putu od Jame do sela se nalazi lokacija starog begečkog groblja, sa dva sačuvana spomenika. Prošao sam pored njih, nisam ih primetio. Opet zbog vegetacije, pretpostavljam.
- Još do 19. veka su na terenu bili vidljivi ostaci zidina kastela. Međutim, potpuno su uništeni jer je opeka iz njih izvađena i iskorišćena za izgradnju crkava u Begeču i Gložanu. Znači, kad bih hteo da vidim taj materijal, morao bih da obijam malter crkve.
